1. Šta se podrazemeva pod tehnologijom kreiranja muzike?
kreiranje muzike korišćenjem električnih instrumenata kao što su sintisajzeri, sekvenceri i sempleri.

2. Šta su softverski instrumenti?
"DAW"= "Digital Audio Workstation") je osnova moderne muzičke produkcije. Nudi skoro beskonačan broj audio- i MIDI track-ova za snimanje i aranžiranje zvuka i za njihovu dodatnu obradu. Ima integrisanu miksetu i efekte.
virtuelni generatori generišu zvuk u realnom vremenu,
Softverski instrumenti se kao PlugIn-vi direkto otvaraju u sekvenceru.

3. Šta rade sekvenceri?

1. Višekanalno snimanje na disk računara
2. Unos audio materijala
3. MIDI-sekvenciranje:

a) Integracija softverskih instrumenata:
b) Eksternim MIDI instrumentima 

1. Aranžmani i dodatna obrada
2. Efekti
3. Miksovanje

Virtuelna mikseta reguliše glasnost pojedinih track-va i njihovu stereo-panoramu.

1. Podešavanje partitura

direktno unošenje nota, prikazivanje MIDI track-va i sl.

1. Audio izlaz

Gotov muzički materijal sa više track-va može se kao stereo-audio datoteka  eksportovati tj. upisati na disk računara.

4. Skicirati komponente sistema za generisanje muzike
Potreban je laptop (ili desktop) računar, audio interfejs, MIDI klavijatura i stereo zvučnici, kao što pokazuje slika 1.

5. Prednosti MIDI-a u odnosu na digitalizovani audio
MIDI poruke sadrže posebne instrukcije za reprodukciju svake note posebno za svaki instrument posebno.
pitanje prostora za smeštanje. Ako se smeštaju digitalni odmerci u PCM formatu ( .wav), to zauzima dosta mesta.

6. Standardni MIDI file-vi
Standardni MIDI file-vi ("SMF" ili *.mid) su popularni izvor muzike na Web-u, kao i kod klubskih muzičara.
Postoji standardni MIDI file format, koji služi za distribuciju muzike koja se može reprodukovati na MIDI player-ma. Sve poznatije PC platforme mogu reprodukovati MIDI file-ve (*.mid). Svako može da napravi MIDI file koristeći komercijalne (ili besplatne) softvere i mnogi to i rade više ili manje uspešno. U poslednjih 20 godina, MMA kompanije (MIDI Manufacturers Association (MMA), kreirale su razne poboljšane verzije MIDI-a. General MIDI (GM) i Downloadable Sounds (DLS) omogućavaju kvalitetnu reprodukciju MIDI file-va a postoje i novi standardi od strane MMA za MIDI transport velike brzine i velikog protoka (high-speed i high-capacity).

6. Sintetizatori i sempleri
Sintetizatori zvuka – sintisajzeri (synths) i sempleri su vrhunac tehnike elektronskih tastatura.. Neki reprodukuju digitalne zapise  realnih zvukova, dok drugi dozvoljavaju da se stvaraju elektronski zvuci. Većina je višetimbralna ('multitimbral‘), što znači da mogu da reprodukuje više različitih zvukova istovremeno.

7. Šta opisuje polifonost?
sposobnost da odsviraju više od jedne note u jednom trenutku. ako se pritisne više tipki istovremeno, čuje se svaka od nota.

8. Šta se podrazumeva pod:  "patches", "programs", "algorithms"?
Programabilni sintetizatori obično pridruže “broj programa" (ili broj patch-a) svakom zvuku. Na primer, patch br. 1 za akustični piano i patch br. 36 za bas. Ovo pridruživanje: patch broj – zvuk se naziva patch mapa.

9. Šta podrazumeva multitimbralni mod rada?
sintisajzer ili zvučni modul može da proizvodi zvuke dva ili više instrumenta istovremeno.

10. Skicirati jednostavan MIDI sistem
Jednostavan MIDI sistem sadrži MIDI kontroler (tastaturu) i MIDI zvučnu karticu.

11. Zvučne i audio kartice
odgovorne da se zvuci generisani pomoću nekog muzičkog softvera mogu čuti na računaru i obrnuto. Zvučne kartice i audio kartice se dosta razlikuju po kvalitetu zvuka, broju i vrsti pruključaka, kao i kašnjenju. Za poluprofesionalne i profesionalne primene preporučuju se skuplje audio kartice.
Pod audio karticom podrazumeva se kartica kod koje se vrši samo: analogno->digitalno / digitalno->analogno pretvaranje. Zvučna kartica ima pored toga i svoje zvuke koji su na njoj memorisani kao semplovi koji se najčešće koriste kod PC-igrica

12. Rezolucija kod audio kartica
- 16bit/44.1 kHz (tzv. "CD kvalitet") je dovoljno za kućnu primenu.
- 24bit/44.1 - 96kHz je skoro standard za profesionalnu primenu.

12. Ulaz/izlaz audio kartica
8 ulaza/izlaza je neophodno ako se radi o višekanalnom snimanju na disk računara i kada se koriste spoljni uređaji za efekte i spoljne miksete. Dodatni digitalni ulazi/izlazi su neohodni ako se koriste DAT, mini disk ili neki drugi uređaj sa digitalnim uzazima/izlazima. Mnoge audio kartice raspolažu i sa MIDI interfejsom preko koga se može povezati klavijatura ili neki neki drugi MIDI kontroler.

13. MIDI interfejsi
Kada se softverski instrument u računaru tj. sintisajzer izvodi preko klavijature kao pravi instrument, potrebna je ili klavijatura sa USB-izlazom ili tzv. MIDI interfejs i klavijatura sa MIDI-izlazom. MIDI klavijatura šalje informacije koja je dirka pritisnuta i kojom jačinom. Odgovarajući zvuci se generišu u računaru.

14. MIDI klavijature
Preko MIDI-a se ne prenose zvuci nego naredbe! MIDI klavijatura ne poseduje svoje zvuke!
Većina MIDI kontrolera nema ugrađene zvuke nego se zvuk sintetiše pomoću kartice koja se nalazi u računaru. MIDI zvučni modul se može povezati na kontroler preko MIDI Out-a. MIDI Pored mogućnosti direktnog unošenja nota preko klavijature, MIDI kontroler može i da kontroliše brojne parametre preko dugmića na njemu.

15. Prednosti softverskih u odnosu na hadverske instrumente
- Cena
Softver je jeftiniji od hadvera.
- Jednostavnije rukovanje
Mnogi parametri se grafički prikazuju.
- Funkcionalnost
raspolažu sa mnogo više funkcija
- Važne karakteristike
više glasova, veću memoriju, brže odrade neku obradu
- Integracija
Sve se može automatizovati
- Timing
- Total Recall
- Multitimbralnost
zvuk više različitih instrumenata.
- Oprema
Računar se može pojačati sa više RAM-a, bržim i većim diskom, boljom zvučnom karticom,
- Upgredovanje
Softver ne zastareva na isti način kao hadver. Javljaju se nove verzije sa novim funkcijama.
- PlugIn interfejsi

16. Šta je MIDI protokol?
protokol za prenos naredbi između muzičkih instrumenata ili za prenos naredbi korišćenjem računara. MIDI protokol ne predstavljaju zvuci, nego su to naredbe kojima se upravlja instrumentima ili zvučnom karticom.
Naredbe su tipa: „Note-on“ („uključi ton“), „Velocity“ („jačina udatca po dirci“) i „Note-off“ („isključi ton“). Ove naredbe se šalju nekom sintisajzeru ili zvučnoj kartici koji generišu zvuk. MIDI protokol se koristi i za sinhronizaciju i upravljenje opremom za snimanje u studijima za snimanje zvuka.

17. Šta se podrazumeva pod MIDI tehnologijom?

1. MIDI poruke
2. MIDI transport
3. Standardne MIDI fajlove

MIDI određuje fizički konektor i format poruke za povezivanje uređaja i za njihovu kontrolu u realnom vremenu "MIDI protokol je najznačajniji deo MIDI-a. MIDI poruke se sada koriste za generisanje muzike i njen transfer preko raznih interfejsa, kao što su: USB, FireWire... između velikog broja MIDI-uređaja.  Postoji standardni MIDI file (*.mid).

18. MIDI poruke
MIDI je opisni muzički jezik u digitalnom obliku. struktura poruka prilagođena događajima kao što je sviranje nota na klaviru ili podešavanje tipičnih parametara na klavijaturi. dodatne kontrolne poruke su:
- MIDI kontroli uređaja
- MIDI kontoli toka
- MIDI vremenskom kodu
- General MIDI-u
- Downloadable Sounds – preuzimanju gotovih sekvenci
- polifonom modularnom MIDI-u.

19. MIDI kontrola uređaja
MIDI kontrola uređaja i MIDI kontrola toka su proširenja koja omogućavaju da se, adresira studijska oprema za snimanje, kao i kontrola za vizuelne efekte  

20. MIDI protok podataka
MIDI protokol način da se neko muzičko izvođenje tretira kao niz elektronskih podataka. "MIDI poruke" treba posmatrati kao instrukcije sintetizatoru muzike kako da svira pojedine delove muzike tj. note. Sintisajzer prima MIDI podatke i generiše zvuk. MIDI data tok podataka (stream) je jednosmerni, asihroni niz bita protoka 31.25 kbit/s sa 10 bita po bajtu podatka
MIDI generator zvuka ili zvučna kartica prima MIDI poruke preko svog MIDI IN konektora i odgovara na te poruke tako što generiše zvuk.

21. Fizički MIDI kanal
Fizički MIDI kanal se deli na 16 logičkih kanala.
Kompozitor može koristiti takav sistem da napiše delove muzike koji se sastoje iz više različitih delova gde je svaki deo pisan za različiti instrument.

22. Objasniti princip Master-Slave
Ako se sintisajzerom upravlja preko klavijature, vezuje se MIDI-Out-buksna klavijature (Master) sa MIDI-In-buksnom sintisajzera (Slave). Ako se koristi računar sa sekvencerom tj. ako se preko klavijature ili električnog piana sviraju note, obično se MIDI-Out klavijature povezuje na MIDI-In računara.

23. Skicirati i objasniti PC-bazirani MIDI sistem
PC je opremljen internom MIDI interfejsnom karticom koja šalje MIDI podatke ka eksternom multitimbralnom MIDI sintisajzerskom modulu.

24. Navesti kakve MIDI poruke postoje
MIDI poruka se sastoji od 8 bita koji nose podatke o statusu iza kojih najčešće sledi jedan ili dva bajta podataka. podela:

1. Channel Messages (kanalske poruke)

Kanalske poruke se odnose na određeni kanal i postoji uvek statusni bajt koji sadrži broj kanala. Ove poruke čine glavni saobraćaj u tipičnom MIDI protoku.

• System Messages (sistemske poruke)

Sistemske poruke se ne odnose na određeni kanal i broj kanala nije uključen u njihove statusne bajtove.
Kanalske govorne poruke se koriste za slanje informacija o muzičkom izvođenju.

25. Čemu služe sistemske MIDI poruke?
MIDI sistemske poruke su klasifikuju kao:

1. System Common Messages

namenjene su svima koji primaju poruke u sistemu.

1. System Real Time Messages

za sinhronizaciju između MIDI komponenata koje rade sa nekim klokom.

1. System Exclusive Messages

sadrže kod proizvođača i koriste se za prenos određene količine podataka

System Common Messages
Zajedničke sistemske poruke

26. Čemu služe System Real Time poruke?
za sinhronizaciju svih MIDI uređaja koji rade po nekom kloku u sistemu kao što su sekvenceri i drum mašine.
System Real Time poruke su:

1. Timing Clock

postavlja tempo playback-a. Šalje se 24 puta po 1/4 note.

1. Start
2. Continue
3. Stop

za kontrolu playback-a.

27. Objasniti tri formata MIDI fajlova
format 0 – smešta sve MIDI sekvence u jedan track. Format 1 fajlova smešta MIDI podatke kao kolekciju track-ova. Format 2 fajlova može smestiti nekoliko nezavisnih pattern-a.. Većina MIDI sekvencera može da čita ili format 0 ili format 1.

28. Šta definiše General MIDI (GM)?
Ova poruka govori sintisajzeru koji se patch koristi za svaki MIDI kanal.
General MIDI (GM) definiše za MIDI instrumente:

1. koji zvuci postoje - General MIDI Sound Set (patch mapu),
2. mapiranje izvođenja: zvuk – broj note - General MIDI Percussion mapu,
3. skup karakteristika (broj glasova, vrste MIDI poruka...).

29. MIDI uređaji
Uređaj koji ima MIDI interfejs se naziva MIDI uređaj. Postoje razni MIDI uređaji:

1. Expanderi: Expander je spoljni generator zvuka, najčešće jedan sintisajzer bez svoje tastature.
2. Sintisajzer: ima MIDI interfejs za prenošenje pomeranje tastera i reglera.
3. Masterkeyboard: služi pre svega za upravljanje radom ekspandera, softverskih sintisajzera ili za snimanje pomeranja tastera.
4. Workstation: kombinacija sintisajzera,Masterkeyboard i sekvencera.
5. Sekvencer: Sekvencer služi za snimanje MIDI podataka i aranžman muzičke.
6. MIDI-Interface za PC (MPU-401): Radi se o 8 bitnoj ISA kartici firme Roland.
7. MIDI-Interface za PC (Gameport): Gameport-MIDI
8. MIDI-Interface za USB ili FireWire (IEEE1394): MIDI adapteri danas raspolažu sa jednim USB- ili FireWire- priključkom.
9. Uređaji za efekte: Brojnim uređajima za efekte se mogu upravljati pomoću MIDI-a.
10. Muzički instrumenti: Za mnoge muzičke instrumente postoje konvertori za generisanje MIDI signala (npr. konvertor gitara-MIDI).

30. MIDI file formati
-  Standardni MIDI File (SMF) Format
MIDI poruke se šalju kao standardni MIDI File (SMF). SMF se mogu naći sa ekstenzijom .mid.
- MIDI Karaoke File (.KAR) Format
MIDI-Karaoke file su nezvanično proširenje MIDI file-va.
- XMF File Format
XMF (eXtensible Music File) je binarni format (ne XML-baziran, mada ima sličnu ekstenziju).
- RIFF-RMID File Format
Microsoft Windows koristi RIFF-bazirani MIDI file sa .rmi ekstenzijom.
- SP-MIDI
Scalable Polyphony MIDI (SP-MIDI) je MIDI varijanta za mobilne aplikacije.

31. MIDI kontrola uređaja
- show control:
rad više kontrolnih sistema, kao što je povezivanje video segmenata sa svetlosnim događajima.
- theatre lighting:
fleksibilni način izražavanja svetlosnih efekata u pozorištu, plesu, operi ili bilo kom performansu. Koristi se nekoliko stage lighting instruments
- specijalni efekti
- dizajn zvuka
- sinhronizacija pri snimanju
- kontrola rada obrade audio signala
- računarske mreže itd.

32. Čemu služe MIDI kontroleri?
(1) za hadver ili softver koji može da šalje MIDI poruke preko MIDI Out konektora drugom uređaju koji ima MIDI In konektor.
(2) za parametar uređaja koji ima MIDI In konektor koji se može postaviti pomoću MIDI Control Change poruke.

33. Specifične MIDI komande
Koriste se za upravljanje radom hidrauličnih dizalica, PA-pojačavača, lasera i sl. opreme na koncertima.

34. Objasniti sinhronizaciju Master-slave
Obično je jedan uređaj master pa ostali uređaji prate njega i oni su 'slaves'.
Master sinhronizuje MIDI podatke preko svog internog kloka. On generiše sve poruke vezane za timing, kao što su:
- start,
- stop,
- continue,
- MIDI clock i
- song position pointer.

Klok Sync
Može se sinhronizovati na MIDI Clock ako se preuzimaju MIDI podaci od drum machine-a ili sekvencera.

35. Obajsniti MIDI beat clock
MIDI beat clock je klok koji se prenosi preko MIDI-a i služi za sinhronizaciju nekoliko sintisajzera. MIDI beat clock se šalje po ritmu trenutnog tempa. Koristi se za održavanje trenutnog tempa i sinhronizacije sintisajzera koji imaju BPM-zavisne glasove. Beats per minute (BPM) se koristi u muzici kao jedinica za tempo (1 bpm je 1/60 Hz).

36. Objasniti wordclock
klok koji služi za sinhronizaciju dva uređaja, kao što su digitalni audio tape-vi i CD player-i, Word clock održava dobar timing i konstantni bitrate. Generator word clock-a je obično u A-D konvertorima. On generiše digitalni klok.

37. Objasniti S/PDIF
S/PDIF specificira protokol za prenos digitalnih audio signala između uređaja i stereo komponenata. Koristi se za povezivanje izlaza DVD player-a na prijemnik kućnog bioskopa koji podržava: Dolby Digital ili DTS surround sound.
S/PDIF koristi RCA konektore ili TOSLINK.

38. AES/EBU
Digitalni audio standard AES/EBU ili AES3 koristi se za prenos digitalnog audio-a između raznih uređaja Svaki MIDI uređaj koji snima podatke (npr. sekvencer) zahteva informaciju o timing-u da bi se podaci izvršavali sa ispravnim klokom.

39. Objasniti samplere
Sampler je elekrični muzički instrument. Umesto da generiše zvuk analognim postupkom, sampler radi sa semplovima koji se pozivaju i izvršavaju. Svaki sempl ima nekoliko parametara koji se mogu menjati. Sampleri snimaju zvuke digitalno. Snimak se može dodatno obraditi. Samplerima se upravlja pomoću MIDI kontrolera Sampleri mogu da reprodukuju snimljeni audio a većina njih pruža mogućnost modifikovanja i obrade audio-a i korišćenje brojnih efekata.

40. Parametri semplova
- nivo
- frekvencija
- dužina sempla

Može se menjati početna i krajnja tačka sempla. Može se postaviti Loop Point i End Point. Reversing sempla je kada se postavi da je start point vrednost na end point i obrnuto.

41. Objasniti hijerarhijsku organizaciju samplera
Na dnu su semplovi. To su individualni snimci. Samplovi se grupišu u keymape. To su kolekcije semplova grupisane oko pojedinih opsega nota. Keymape se grupišu u instrumente. Instrumenti mogu da imaju više nivoa keymap-a. Multilayer instrumentmože da svira više od jednog sempla istovremeno. Ako se semplovi organizuju u banke, svakom MIDI kanalu se pridruži po jedan instrument. Moćniji pristup je da se svakom instrumentu pridruži patch broj ili ID.

42. Objasniti parametre samplera
            - polifonost: koliko glasova se može istovremeno čuti,
            - memorijski prostor: prostor gde se smeštaju semplovi,
            - kanali: broj različitih MIDI kanala raspoloživih za različite instrumente,
            - bit depth: kolika je rezolucija,
            - izlazi: koliko ima audio izlaza.

43. SOFTWARE-BASED sampleri

Struktura zvuka:         

Zastupljeni su samo semplovi i banke semplova. Pojedinačni semplovi se mogu direktno pridružiti programu, ne moraju biti organizovani u banke semplova.

44. Obajsniti postupak subtrkativne sinteze zvuka

OSCILATOR ---> FILTAR --->POJAČAVAČ

Oscilator generiše zvuk koji se propušta kroz filtar. Filtar odseca neke frekvencije i daje drugi prizvuk koji se pojačava u pojačavaču. Pojačavač se koristi za kontrolu jačine u nekom vremenskom intervalu.

Oscilator generiše neki talasni oblik. I to radi kontinualno. Brzina kojom generiše svaki ciklus talasnog oblika je parametar koji mi čujemo kao frekvenciju (pitch).
Postoji više vrsta oscilatora, ali glavni oscilator se obično naziva "Keyboard-Controlled Oscillator“ će za sve vreme trajanja držanja tipke, neprekidno generisati talasni oblik te frekvencije. Oblik signala koji se generiše određuje timbre ili kvalitet, karakteristiku zvuka koja se odnosi na jasnoću - ’otvorenost’ (brightness).         

45. Talasni oblici subtraltivnog sinetizatora i njhov harmonijski sadržaj

Kod subtraktivnih sintisajzera raspoloživi su talasni oblici sa svojim frekvencijskim sadržajem prikazani kao na slici.

Talasni oblici (odozgo na dole) su:
- trougaoni – zvuči slično sinusoidi. Sačinjen je od neparnih harmonika : f, 3f, 5f, 7f,..... Amplitude harmonika opadaju eksponencijalno.
- pravougaoni - sačinjen je od neparnih harmonika : f, 3f, 5f, 7f,..... Amplitude harmonika stalno opadaju.
- testerasti – Ima vrlo jasan i bogat zvuk. Sačinjen je od svih harmonika. Amplitude harmonika stalno opadaju.
- impulsni – Zvuči različito u zavisnosti od toga koliko oblik odstupa od pravougaonog. Impulsni Što je impuls kraći, zvuk je tanji i nazalniji. Sadrži sve harmonike. Amplitude harmonika opadaju, ali su one različite kod parnih i neparnih harmonika i zavise od širine impulsa.

46. Uloga filtara u subtraktivnoj sintezi
Low pass filtri - NF
Nisko frekvencijski filtar propušta niske frekvencije a ne propušta visoke, kao na slici.
Rezonansa je pojava kada se pojačavaju frekvencije oko granične frekvencije
High pass filtri – VF

47. Uloga pojačavača kod subtraktivne sinteze
Pojačavač se na sintisajzeru obeležava ili kao VCA  ili Pojačavač preko anvelope kontroliše ukupnu jačinu zvuka sve vreme. Anvelopa ima svoje parametre: (1) Attack vreme, (2) Decay vreme, (3) Sustain nivo i (4) Release vreme. Takva anvelopa se naziva ADSR anvelopa.
Attack vreme je vreme od 0 do maksimuma (full).
Decay vreme je vreme koje prođe od maksimuma (full) do Sustain nivoa.
Release vreme je vreme koje prođe od Sustain nivoa do 0.

48. Šta je modulacija?
Koristi se za unošenje ‘više života’ u zvuk čineći ga impresivnijim. Kod postupka modulacije postoje dve komponente: modulator i nosilac.

Nisko frekvencijski oscilator – LFO je vrlo često raspoloživ kao modulator kod većine sintisajzera. U osnovi, LFO je oscilator koji radi na niskim frekvencijama (između 0.1Hz i 10 Hz).

49. Objasniti RING modulatore
Ring modulatori su kola čiji izlazi imaju frekvencije koje su suma i razlika frekvencija njegovih ulaza.

50. Objasniti FM i WAVETABLE sintezu
Frequency Modulation (FM) i wavetable sinteza.
FM tehnike sinteze, generalno gledano, koriste jedan periodičan signal (modulator) da modulišu frekvenciju drugog signala (nosioca).. Svaki FM glas zahteva minimum dva signal generatora. Ovi generatori se obično nazivaju operatori. operatori mogu da imaju podesive anvelope

51. Petlje i generisanje anvelope
Zvuk se, za mnoge instrumente, može modelovati kao da se sastoji iz dva osnovna dela: attack i sustain deo. Attack deo je početni deo zvuka Sustain deo zvuka dolazi posle attack dela i u ovom delu se karakteristike zvuka menjaju sa manjom dinamikom. Sustain sekcija je ona sekcija za koju se može reći da su karakteristike zvuka relativno konstantne.Velika količina memorije može da se uštedi kod wavetable sinteze ako se skladišti samo kratki segment sustain sekcije a zatim taj segment u petlji ponavlja za vreme playback-a.  

52. Objasniti wavetable sintezu
Kod wavetable sinteze smeštaju se semplovi za attack sekciju i za sekciju za ponavljanje. Ovi zvuci se obično nazivaju inicijalni zvuk i zvuk u petlji. Inicijalni zvuk se svira jednom a zvuk u petlji se ponavlja do kraja note.

53. One-Shot zvuci
zvuci kratkog trajanja ili zvuci čije se karakteristike menjaju dinamički za vreme njihovog čitavog trajanja, nisu pogodni za ovakvu playback tehniku sa ponavljanjem segmenata u petlji.

54. Postupci obrade semplova kod wavetable sinteze
Editovanje je potrebno da bi se napravio kompatibilni kraj segmenta petlje. da bi se poboljšao odnos signal/šum kvantizacije ili da bi se uštedelo na memorijskom prostoru za semplove.
Kompresija semplova
Odnos signal-šum kvantizacije za digitalne odmerke je ograničen brojem bita po semplu i amplitudom digitalizovanog signala. Tehnike kompresije se mogu koristiti za poboljšanje odnosa signal-šum kvantizacije. Ove tehnike smanjuju dinamički opseg odmeraka smeštenih u memoriji
Pitch Shifting – pomeranje frekvencije
Ako se pointer inkrementira svaki put za dva, onda se reprodukuje svaki drugi sempl što dovodi do pomeranja frekvencije za jednu oktavu

55. Zvučne karte
je kartica u računaru koja prosleđuje audio signale ka/od računara pod kontrolom programa na računaru. Obično se koriste kao audio komponenta za multimedijalne aplikacije kao što je generisanje muzike, video i audio editing, prezentacije-edukacija, i zabava (igrice).
Tipična zvučna kartica sadrži sound chip koji obavlja digitalno-analognu konverziju. Izlaz je povezan na pojačavač, slušalice ili spoljne uređaje preko standardnih konektora. Naprednije zvučne kartice sadrže više od jednog sound chip-a da bi mogle da ostvare veći protok i veću multifunkcionalnost za digitalnu produkciju zvuka i sintezu zvuka Digitalna reprodukcija zvuka se obavlja sa višekanalnim DAC .Većina zvučnih kartica ima line in konektor za signal sa nekog zvučnog izvora. Zvučna kartica digitalizuje signal i smešta ga na hard disk računara za dalju obradu.

56. AC'97
AC'97 podržava 96 kHz sa 20-bitnim stereo i 48 kHz sa 20-bitnim stereom za višekanalno snimanje i reprodukciju.

57. High Definition Audio Interface
specifikacija za Audio čipove, uvedena 2004. kao nastavak na stari standard AC97. Soundchip-vi koji ispunjavaju ovaj standard, treba da obrađuju stereo signale frekvencije odmeravanja 192 kHz sa 32 bita, do 8 kanala, što sve odgovara 7.1 surround-u.

58. Polifonija, broj kanala zvučnih kartica
pokazuje koliko se istovremeno čuje različitih glasova.

59. Profesionalne zvučne kartice - audio interfejsi
posebno optimizovane zvučne kartice za  real time višekanalno snimanje i playback, uključujući visok kvalitet zvuka. Njihovi drajveri podržavaju ASIO protokol za rad sa profesionalnim  sound engineering i muzičkim softverom.

Rek ima više ulaznih i izlaznih konektora, direktnu hadversku podršku za ulazne i izlazne zvučne kanale, veću frekvenciju odmeravanja i samim tim bolji kvalitet u odnosu na običnu zvučnu kartu obavezno imaju AD/DA konvertor

60. Razlike u kvalitetu audio interfejsa
Bit Depth
određuje kvalitet zvuka u zavisnosti od broja bita. 16-bita obezbeđuje CD kvalitet a 24-bita se podrazumeva za DVD-audio kvalitet.

61.  Audio Stream Input/Output
Audio Stream Input/Output (ASIO) je razvio Steinberg. To je protokol za prenos višekanalnog audio-a. Pomoću ASIO-a se može pristupiti

62. Kontrola pri sintezi zvuka
U real-time sistemima, logičko vreme koje treba da prođe da bi se obradio sledeći sempl audio izlaza treba da bude uvek malo ispred real-time-a, da bi se postigla obrada u real-time-u
Kontrolna izračunavanja mogu da potiču od raznih izvora, internih ili eksternih. Primer interne kontrole uključuje: sekvenciranje  i detektovanje audio izlaza. Eksterna kontrola može da bude od uređaja kao što su: MIDI kontroleri, miš i tastatura ili ethernet paketi. U svakom slučaju, oni se mogu desiti u nekim neregularnim intervalima, za razliku od audio semplova koji se javljaju po sample kloku.

63. Detekcija događaja pri sintezi zvuka
je izvlačenje informacija o vremenu iz audio signala npr. informacija o vremenu kada signal pređe neki prag.. Detekcija praga se koristi u situacijama kada treba utvrditi kada neka aktivnost počinje a kada se završava

64. Kako se jedan kontrolni stream pretvara u drugi kontrolni stream?
Prvi tip operatora je operator kašnjenja - delay, koji pomera vrednosti vremena koje su pridružene kontrolnom stream-u. Prosto kašnjenje /prvi događaj se zaboravlja i prosleđuje se drugi. Kod složenog kašnjenja, svaki događaj na ulazu prouzrokuje izlaz i kada drugi ulaz dođe ranije, pre nego što se pojavi izlaz.
Druga operacija koja se primenjuje nad kontrolnim stream-om je merging. Merging je kada se uzmu dva kontrolna stream-a i kada se kombinuju svi njihovi pojedinačni događaji u jedan stream.
Treća vrsta operacija nad kontrolnim stream-ma je pruning. Pruning je postupak nad kontrolnim stream-om koji propušta samo neke njegove delove

65. Real time i step time
Informacija se može load-ti u sekvencer u realnom vremenu (real time) (to je brzina kojom može da svira) ili u step ritmu (nota po nota).

66. Kako se može realizovati sekvencer?
Osnovni zahtevi sekvencera se mogu ispuniti na jedan od sledećih načina. Ili kao:
- računar sa softverom za sekvenciranje
- stand-alone namenskim sekvencerom ili
- sintisajzerom sa ugrađenim sekvencerom.

Kompjuterski bazirani sekvencer je superiorniji po mnogo čemu. Softverski sekvencer se može upgrade-ti. Stand-alone namenski sekvencer obavlja samo sekvenciranje. Sintisajzeri sa ugrađenim sekvencerima obično su skromnijih karakteristika nego kompjuterski bazirani, Sekvencer se može koristiti kao višekanalni - multitrack rekorder.